AKTIVNO SLUŠANJE U RAZGOVORU SA DECOM

19.07.2018

Ako „izguglamo“ pojam komunikacija naćićemo da potiče od latinske reči communicare, što znači saopštiti, razgovarati. A da li ste svesni na koji način nešto saopštavate?

Komunikacija je deo naše svakodnevnice i veoma važan aspekt našeg života. Svi se rađamo sa mogućnošću komunikacije ali to svakako ne znači da smo dobri komunikatori. Veština komunikacije se uči i vežba kroz život. Uspešna komunikacija podrazumeva dijalog, razmenu između osoba koje su u nju uključene. Problemi nastaju kada nema dijaloga ili nema aktivnog slušanja.

Jezik nenasilne komunikacije

Nenasilna komunikacija je specifičan način ophođenja sa drugima, u kojem se olakšava i pojednostavljuje tok komunikacije koji je neophodan za razmenu informacija i mirno rešavanje konflikta. Nenasilna komunikacija znači uvažavati sebe i druge, boriti se za sebe i svoje potrebe ali tako da ne povređujemo ni druge, ni sebe. Najvažniji cilj nenasilne komunikacije jeste da saosećajno slušamo jedni druge, da jasno razumemo potrebe drugih ali i da svoje potrebe izrazimo na način koji će drugi razumeti.

Aktivno slušanje

„Većina ljudi smatra da je slušanje nešto što se samo po sebi podrazumeva i verovatno bi ih pitanje da li znaju da slušaju prilično iznenadilo. To je zbog toga što se sposobnosti kominikacije obično vezuje za sposobnost govorenja, iako je za kvalitetnu komunikaciju podjednako važno znati i dobro slušati i dobro govoriti“ mr I.Đerić, Insitut za pedagoška istraživanja Beograd.

Koje su prednosti aktivnog slušanja?

Aktivno slušanje je višestruko korisno za sve učesnike u komunikaciji. Ono nam omogućava da izbegnemo konflikt, da jasnije sagledamo problem, da sagovorniku pokažemo da nam je stalo i što je najvažnije da zajednički izgradimo odnos zasnovan na poverenju. Ono podrazumeva nekoliko koraka i pravila. Vrlo je važno da sagovornika gledate u oči, da mu nikada ne završavate rečenice, da se držite onoga „ćutanje je zlato“. Da bi slušanje bilo aktivno sagovorniku je neophodna povratna informacija. Najbolje ju je sprovesti kroz parafraziranje, recimo „Ako sam te dobro razumela, tebi...“ ili „Razumem, nećeš se dobro osećati ako...“ i onda ponovite ono što je sagovornik rekao.

„JA –poruke“

Često se u sukobu iscrpljujemo ljutnjom, vređanjem i optuživanjem da nekada i zaboravimo šta je zapravo razlog konflikta. Jedna od tehnika nenasilne komunikacije jesu „Ja-poruke“. One nam daju mogućnost iskazivanja potreba i želja, konkretan je i konstruktivan. On otvara komunikaciju i pokazuje našu spremnost na razgovor i traženje obostrano prihvatljivog rešenja. Upućivanje ovakvih poruka nije lak posao. Dobar početak jedne „JA-poruke“ neokrivljujući opis ponašanja bez sopstvene procene. Zato se savetuje da one počinju sa „Kada...“ Na ovaj način vi napadate situaciju a ne osobu.

Ja još uvek vežbam pa se trudim da umesto da kažem „Ti samo pričaš na mom času“, kažem „Kada pričaš na mom času, to me ometa dok govorim. Više bih volela da si usredsređen na nastavu“. Ili da umesto „Ti stalno kasniš na moj čas“, kažem „Volela bih da sledeći put kreneš na vreme kako ne bi više kasnio na čas“. 

Nastavnica hemije

U komunikaciji nikada niste sami već uvek imate sagovornika zato budite svesni svojih osećanja ali obratite pažnju i na tuđa. Uvek branite svoja prava ali nikada ne ugrožavajte prava drugih.

Potrebno vam je više informacija?

Zakažite posetu Ocekujemo vas